Помоћни сајт школе  |   Посетите нас на Фејсбуку  |   Блогови професора

Основна школа Миливоје Боровић
Знање за цео живот!

Тренутно сте овде:

ТЕКСТ О МАЧКАТУ У ЧАСОПИСУ ДИЈАСПОРА

ШКОЛА У МЕДИЈИМА - 03.12.2015.

Dijaspora u zavičaju

 

 U Srbiji je, kažu, ugašeno oko 300 sela. Ovo je činjenica koja je podstakla našeg urednika da otadžbinskog dopisnika Predraga Spasojevića pošalje u posetu zlatiborskom selu Mačkat, koje se, nekako, suprotstavlja opštem trendu u Srbiji. O kom je trendu reč? Čitajte u reportaži o ovom selu neobičnog imena.


Selo Mačkat – brend ili trend Srbije


 Demografi u Srbiji poslednjih godina (plašim se i decenija) iznose poražavajuće podatke. U 2013. godini U Srbiji je rođeno 65.554 beba – što je najmanji broj živorođenih u jednoj godini na teritoriji naše zemlje od početka 20. veka, navodi Goran Penev, demograf Instituta za društvene nauke. U 2013. godini je u 160 opština bilo više umrlih nego rođenih. Opština Crna Trava ostala je u toj godini bez ijednog novorođenčeta, a u više od hiljadu mesta u Srbiji nije rođena ni jedna beba. Prikaz priraštaja po opštinama vidljiv je i na karti koju je izradio Republički zavod za statistiku.

Radeći projekcije za 2060. godinu (od najgorih pretpostavki do najoptimističnijih koje podrazumevaju da svaka žena u reproduktivnom periodu rodi dvoje dece – što odavno nije slučaj), u Srbiji bi broj stanovnika trebalo da iznosi od 3,9 do 6,3 miliona. I jedna i druga projekcija za Srbiju je poražavajuća. Za najdalje 500 godina Srbi će postati manjina u svojoj državi, mišljenja je Biljana Spasić, demograf i autor knjige Zašto Srbi nestaju.

Postoji čitav niz podataka koji bi mogli biti izneti, a koji potkrpljuju gore navedene izjave. Pojedini autori tim poražavjućim suvoparnim podacima daju svoje komentare obojenim snažnim emotivnim tonom, ali to ni malo ne menja postojeću situaciju.

O demografskom sunovratu Srbije obično se govori u predizbornim kampanjama. Ruku na srce, izbori – što lokalni što republički, često se održavaju, pa se o ovim problemima i ne govori retko. Međutim, gotovo ništa se ne radi na prevazilaženju ovog problema. Čak i kada bi se nešto činilo, efekti bi mogli biti primećeni tek dugoročno, što se političarima nimalo ne dopada.

U ovoj pustinji, međutim, moguće je naleteti na ponekuoazu.



Mačkat selo neobičnog imena u kojem broj stanovnika ne opada u poslednja dva popisa


Ne postoji tačan podatak o poreklu imena Mačkat. Pretpostavke i podaci koji će biti izneti preuzeti su iz monografijeMačkat prag Zlatibora koju je napisao Rade Poznanović, a koja je svetlost dana ugledala 2013. godine. Današnje ime sela pominje se u turskom katastarskom popisu iz 1476. godine. Postoji jedno mišljenje da je ime sela nastalo od vlaško-maglenskog mâčikat što znači velik. Tako se tumači da je ime sela nastalo pre doseljavanja Slovena u ove krajeva, čak na samom početku hrišćanske ere kada su ovde živeli Iliri, Kelti i Vlasi. Čak su Turci u popisu iz 1528. godine naziv sela pisali Mačukat.

U Mačkatu živi legenda da je ime sela nastalo posle nekog velikog vojnog pohoda. Naime, na ovom području našla se velika vojska koja je na uzvišenju gde se nalaze današnja crkva i škola slagala mačeve – mačevi na katove, pa otuda Mačkat.



Mačkat se, inače, nalazi na severoistočnom rubu opštine Čajetina, nekako baš na pola puta između Užica i Zlatibora. Tako, piše Rade Poznanović, Mačkat je oduvek bio i zlatiborsko i užičko selo.

Ali, dvojnosti Mačkata ne prestaju samo sa lokacijom sela. Mačkat, kažu, nije ni selo ni grad; nije ni naselje mešovitog tipa niti mešovite privrede – ali je između svega toga i u svemu tome. Na kraju Poznanović šeretski naglašava: Mačkat je nešto posebno – naselje „mačkatskog tipa“, što predstavlja odličan uvod u naredno poglavlje. 



Zašto se Mačkat razlikuje od drugih sela?


U Mačkatu broj stanovnika se povećava, broj učenika u školi je uporastu, broj kafana se povećao, mladi ne odlaze iz sela, ljudi rade privatnu proizvodnju mesa i mesnih prerađevina, selo je, kažu, „jako“… U razgovoru sa Vesnom Ivanović, bibliotekarkom u Osnovnoj školi „Milivoje Borović“ u Mačkatu i učiteljom Zoranom Mitrašinovićem iz Čajetine, došao sam do zanimljivih saznanja.

Selo se nalazi na veoma dobroj lokaciji. Oslonjeno je na magistralni put od Užica prema Zlatiboru. Takođe, u blizini su pomenuti gradovi, tako da ljudi mogu da kupe sve što im je potrebno za kraći ili duži period.

Selo nije razuđeno, tako da ljudi imaju osećaj zajedništva, upućeni su jedni na drge i veoma dobro se organizuju za zajedničke potrebe – recimo, svi putevi su tokom zime uvek raščišćeni jer ljudi imaju grtače na svojim traktorima.

U obližnjoj Čajetini dugo godina bila je razvijena mesna industrija u čijim pogonima je radio veliki broj ljudi iz Mačkata. Tu su stekli i osnovna znanja iz ove oblasti, koja su im sada veoma dobrodošla.



Kako se živi u Mačkatu?


U Mačkatu se najlepše živelo u vreme kada su ljudi bili zaposleni u preduzećima, a dodatni prihod ostvarivali na imanju. Gašenjem velikih privrednih preduzeća 90-ih godina prošloga veka ljudi su ostali prepušteni sebi. Morali su da pronađu način da prežive. Šansu su videli u sledećem; proizvodnji mesa i mesnih prerađevina koristeći znanje stečeno u nekadašnjem gigantu kao i to da se na obroncima Zlatibora može gajiti dosta stoke.

Jedan deo meštana pokrenuo je preradu mesa. Dokle se stiglo i napredovalo u tome govori činjenica da je u vremenu od 9. do 11. januara 2015. održana petnaesta po redu Pršutijada, sajam suvomesnatih proizvoda kao i takmičenje u njihovom kvalitetu.

Iako u Mačkatu postoji Zlatiborac, gigant u proizvodnji suvomesnatih proizvoda, ljudi, koji u selo svraćaju, žele da probaju i kupe proizvode koji nisu napravljeni industrijski, već u domaćoj radinosti. Ovi proizvodi, kažu, imaju poseban „šmek“.

Pored Mačkata, korist od proizvodnje imaju i obližnja zlatiborska sela u kojima proizvođači iz Mačkata kupuju stoku. Tako, napredak i razvoj jednog sela „povlači“ za sobom napredak okolnih sela. Ipak, uprkos tome, broj stanovnika u tim selima se smanjuje. Stvorena šansa nije u dovoljnoj meri sagledana pa ni iskorištena.

Žene, koje rade u domaćinstvima, mogu da ostvare mesečni prihod oko 200 do 250 evra. To nije nešto značajno ali, činjenica je da većina privatnika dole u gradovima kod kojih bi žene mogle da rade plaćaju radnice od 100 do 150 evra. Posao te vrste može se naći u Užicu. Samim tim potrebno je putovati što dodatno podiže troškove pa od plate ostaje još manje novca, ali gubi se i deo vremena za putovanje. Ostvareni prihod u domaćinstvu je „čist“, ne zahteva ni posebne troškove oko odevanja i slično.

U Mačkatu su prepoznali i opšti trend razvoja seoskog turizma u Srbiji, pa je jedan deo građana i taj deo uvrstio u svoju ponudu, kao i pojedine etno sadržaje. Uostalom, Mačkat je na obroncima Zlatibora koji je jedan od najvećih zimskih turističkih centara u Srbiji.



Mačkat kao model


Veoma nezahvalno je pokušati da se po analogiji postignuće i uspeh Mačkata preslika na ostatak Srbije. Najpre, Mačkat je na izuzetno frekvetnoj saobraćajnici. Veliki broj ljudi prolazi ovim delom Srbije kada odlazi na more, u Crnu Goru, kada dolazi na Zlatibor koji je jedan od najvećih turističkih centara u Srbiji. Može se reći da je Mačkat mnogim „usput“. U Mačkat se dolazi, ali se kroz Mačkat i prolazi.

Ukoliko bi, uprkos svemu, Mačkat posmatrali kao model po kome bi i ostatak sela u Srbiji mogla da pokušaju da se spase od sveopšteg urušavanja i propadanja, preporuke bi se ogledale u sledećem;

U svakom delu Srbije postojali su privredni giganti u vreme socijalizma po čijim proizvodima (ili brendu – kako se to danas moderno kaže) je taj kraj bio prepoznatljiv. Preporuka je da se sela orijentišu upravo na tu proizvodnju. Iskoristiti stručna znanja stečena u tim gigantima, tako da nije potrebna posebna obuka i prekvalifikacija u oblasti poslovanja, barem u početku. Iskoristiti kapacitete u okolnim naseljima za dopunu proizvodnje ili nabavku potrebnih sirovina. Napraviti turističko-privrednu manifestaciju u okviru koje bi se promovisala proizvodnja. Uvrstiti u ponudu seoski turizam uz promociju proizvodnje. Organizovati se u neki vid zadruga ili udruženja da bi se zaštitila proizvodnja. Pokušati od države dobiti podršku i nešto sredstava kroz projekte. Na samom kraju, raditi što više na marketingu.



Mogući problemi revitalizacije sela


Osnovni problem koji se nameće je taj da li se na ovaj način mogu revitalizovati sela u Srbiji? U Srbiji je mnogo sela. Ako bi se svi orijentisali na neku proizvodnju, postavlja se pitanje ko bi sve to kupovao? Tu bi, verovatno, podrška države u prvo vreme bila od ključnog značaja.

U Mačkatu se raspadom preduzeća 90-ih godina prva genracija orijentisala na ovaj vid proizvodnje. Njihova deca su tih godina završavala škole i imala su motiv da ostanu na selu i da nastave porodični posao. Međutim, stasava treća generacija (unuci začetnika proizvodnje) i postavlja se pitanje da li će sve to zadovoljiti i njihove potrebe i da li će ambijent u Srbiji biti takav da omogući njihov opstanak baveći se porodičnim poslom.

Najveći problem je, svakako, konstantno propadanje Srbije, slabljenje kupovne moći stanovništva, degradacija svih vrednosti kao što su obrazovanje, stručnost, rad (koji je ključni u ovoj vrsti posla) na uštrb partizacije Srbije, a opštepoznato je da su osnovne karakteristike partiokratije nestručnost i korumpiranost.



Poklon časopisa Dijaspora

 


Boravak u ovom delu Srbije, u selu neobičnog imena, iskoristili smo da ovdašnjoj školskoj biblioteci poklonimo jedan broj knjiga. Bibliotekarki Vesni Ivanović za školsku biblioteku predata su 44 naslova širokog interesovanja; od školske lektire, preko beletristike i stručne didaktičko-metodičke literature do knjiga o računarima.

Za kraj apelujemo na naše čitaoce da, ukoliko imaju knjige kojih mogu da se odreknu, poklone školskoj biblioteci škole „Milivoje Borović“. Knjige će, nema sumnje, učenicima i radnicima škole mnogo značiti. Uz to u ovoj školi iz Mačkata gde za poslednja dva popisa nije zabeležen pad stanovništva pa ni učenika u školi, znaće ceniti vašu podršku i pomoć.

- U ima naših učenika i nastavnika upućujem Vam najiskreniju zahvalnosti za Vašu solidarnu pomoć. Najiskrenije Vam zahvaljujemo što ste odlučili da nam uputite knjige za opremanje naše školske biblioteke. Vaša pomoć je za nas od velikog značaja i ogromna je moralna, kulturna i duhovna podrška, kaže nam na odlasku iz Mačkata ljubazna bibliotekarka Vesna Ivanović koja je u ime škole primila poklon našeg časopisa.

A što se tiče dileme iz naslova – plašim se da je, bez velike i odlučne pomoći države, Mačkat za sada samo brend i to usamljen.



Beleška o autoru:

 

Predrag Spasojević

Predrag Spasojević (1972.). Živi u Amajiću, zapadna Srbija, gde radi kao učitelj. Objavio dve knjige poezije, više stručnih i naučnih radova iz didaktičko metodičkih nauka, učestvovao na više naučnih skupova, dobitnik prestižne Svetosavske nagrade za doprinos razvoju obrazovanja u 2013. godini. Završio doktorske studije i pre dve godine izvršio istraživanje za doktorsku disertaciju na temu Multimedijalni softver kao determinirajući faktor kvaliteta nastave prirode i društva. Zbog nedostatka sredstava, disertaciju nije odbranio.

Na stranicama časopisa Dijaspora ostavio je više zapaženih priloga iz Otadžbine među kojima se posebno izdvaja prilog o crkvama brvnarama u zavičaju.

 

 

ДИЈАСПОРА ЧАСОПИС




Новости